Sajam je otvorio književnik Dragan Velikić - Ponedeljak, 26. Oktobar 2009.

Sajam je otvorio književnik Dragan Velikić, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca. Otvarajući ovogodišnji sajam knjiga Dragan Velikić je istakao da je knjiga najvažnije mesto susreta sa savremenicima različitih mišljenja, ideja i poslova, sa drugim kulturama, sa onima koji su živeli juče, pre deset, pre stotinu godina ili pre hiljadu godina, sa svime što je postojalo i sa svime što može da postoji u svim prostorima. Kroz tu komunikaciju stiče se bogatstvo koje nijedna svetska kriza ne može oduzeti.      Sajam je otvorio književnik Dragan Velikić

Dragan Velikić - Govor povodom otvaranja 54. Sajma knjiga

u Beogradu 26.10.2009.

"Knjižare se po Srbiji danas ili zatvaraju, ili opstaju kao prodavnice mešovite robe. Uprkos tome, Beogradski sajam knjiga je knjižara koja ne samo da opstaje, već iz godine u godinu raste, postajući sve važnije odredište koliko za pisce i čitaoce, toliko i za izdavače iz čitavog regiona. I mimo statistike, koja nas snabdeva impresivnim brojkama, očigledno je da u Srbiji postoji jedna nedelja u godini kada knjiga jeste događaj bez premca. Reke posetilaca potvrđuju to, čak i kada se dolazi jer pravila "finog" građanskog ponašanja nalažu da se krajem oktobra obavezno prošeta sajamskim halama, među knjigama. Uostalom, i pogled na knjigu je susret sa knjigom. A svaki susret predstavlja otvorena vrata, mogućnost da se upozna neki drugačiji svet, da se obogati sopstveni.

Ima li u takvoj atmosferi mesta tvrdnji da je knjiga roba?

Ima, jer ako i pokušamo da nabrojimo sva zanimanja bez kojih knjige kao proizvoda ne bi bilo, u knjižarama i na sajmovima, u bibliotekama i domovima, kioscima i na rafovima u samoposluzi, teško da bismo uspeli da sačinimo potpunu listu, a da neko zanimanje ne izostavimo. Tu su urednici, izdavači i štampari, programeri, knjižari i lektori, vozači, magacioneri, trgovci i računovođe, akviziteri, dizajneri i fotografi, i ko zna koliko je još pratećih zanimanja. I svi oni od knjige trebalo bi da žive. Zbog te prirodne ljudske potrebe da se živi, među tolikim rukama zaposlenim prenošenjem knjige od pisca do čitaoca, desilo se neminovno: knjiga je postala roba. U ovim našim uslovima, jedini koji i dalje ne žive od knjige, već sa knjigom, jesu pisci i prevodioci. I čitaoci.

Ne smemo da zaboravimo, knjiga je najvažnije mesto susreta sa savremenicima različitih mišljenja, ideja i poslova; sa drugim kulturama; sa onima koji su živeli juče, pre deset, pre stotinu ili pre hiljadu godina; sa svime što je postojalo i sa svime što može da postoji u svim vremenima i svim prostorima. Kroz tu komunikaciju stiče se bogatstvo koje nijedna svetska kriza ne može oduzeti. Zahvaljujući tom iskustvu čitalac gradi vlastiti univerzum, oslobađa se zatočeništva prvog lica množine, prozire manipulaciju, ne pristaje da bude broj, nosi sopstveno ime i prezime. Ne ono stečeno rođenjem, već ono koje označava individuu koja misli sopstvenom glavom. Taj put je dug, i ne može se savladati bez sumnje. A samo čitalac koji kroz dugu kilometražu pročitanih knjiga formira ukus može biti merilo određene kulture. Jednako kao i pisci koji za takve čitaoce pišu; koji su i sami takvi čitaoci. Bez kojih književnosti ne bi bilo, one književnosti koja se ne vrednuje jedinicama merenja robe i profita. I jednih i drugih je više nego što se to na prvi pogled čini. Neuhvatljivi su statistikama, jer su eksteritorijalni.

Zbog njih, knjiga će ostati nešto mnogo veće i vrednije od obične robe.

Proglašavam 54. Beogradski Sajam knjiga otvorenim."

U ime Grčke, zemlje počasnog gosta ovogodišnjeg sajma knjiga, obratio se akademik Tanasis Valtinos.

"Pozdrav.

Ovo veče je lepo i radujem se što sam ovde, među prijateljima i to uglavnom ljubiteljima književne umetnosti. Posebno mi je drago što je na ovogodišnjem međunarodnom beogradskom sajmu knjiga zemlja počasni gost upravo Grčka. Iskreno se zahvaljujem na toj počasti.

Iz istorijskih razloga, mi Grci smo oduvek negovali dobre veze , prijateljske veze sa Srbima, čak i u teškim vremenima. Možda je najvažniji od svih razloga za to pravoslavlje. Jedan faktor vere, jedan duhovni razlog. Veze koje se temelje na takvim razlozima su uvek veoma jake. Jednako značajan je razlog svakako i umetnost, posebno književnost. Knjiga, odnosno književnost, nije samo jedan način uzajamnog upoznavanja i razumevanja naroda putem njihovih jezika, ona zadire mnogo dublje, odgovara na mnoga pitanja ili barem suočava čoveka sa njegovom sudbinskom dimenzijom, bez ograničenja i kao celinu što je imanentno i veri.

U prazničnom duhu u narednih nekoliko dana desiće se poznanstva, uspostaviće se kontakti, potpisaće se ugovori, ne bračni, oni književni, što naravno ne umanjuje zavodnički karakter koji ima svaki praznik, jer umetnost, a posebno književnost je uvek iskaz ljubavi.

Ovim rečima, koje želim da niko od nas ne zaboravi, svečano otvaramo ovogodišnji sajam knjiga sa uvek prisutnim željama za što više prevedenih dela."